Uveren sam da je ceo kosmos objedinjen, kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuća, ono nas večno privlači, ja osećam njegovu moć i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je održava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kad hoću da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to SVETLOST, a kad pokušam da ga shvatim duhovno, onda je to LEPOTA i SAMILOST. Onaj ko nosi u sebi tu veru oseća se snažan, rad mu čini radost, jer se sam oseća jednim tonom u sveopštoj harmoniji.

Nikola Tesla

Posmatrano u svetlu realizacije osnovne tematske ekspozicije, nije netačno ako kažemo da projekat vizuelizacije fenomena gravitacije Mladena Marinkova predstavlja kontinuitet programskog diskursa u kojem autor nastavlja proces traženja i daljeg razjašnjavanja već ranije usvojenog vrednosnog sistema plastičnog značenja prostorne pozicije projektovane skulptorske strukture, kao samosvojne vajarske celine. Povremeno upražnjavani konceptualni pristup označavao je prelaz sa skulptorskog na mentalni višeznačenjski način elaboracije različitih projekata. To je otklon od tradicionalnog modernističkog skulptorskog modelovanja, odnosno završenog objekta, kroz konceptualni proces ka postmodernim simulacijama i reciklažama postmodernih interpretacija. Za njega je, tokom višedecenijske umetničke prakse, bio primarno važan izbor materijala, koji u sistemu autohtone vajarske tehnike i procesa nekonvencionalnih načina njegove afirmacije, u odnosu na tradicionalne i već istorijske tehnike, predstavlja u osnovi misaono inventivan i neposredan kontakt umetnika sa materijom koju obrađuje i utemeljen je na originalnim modelima skulptorske egzekucije.

Semantička pozicija tako elaboriranog projekta, bilo da je u pitanju potpuno nova vizuelna forma, radikalno promenjena u odnosu na primarni oblik, ili da je nastala u postupku procesualne redefinicije suštine predmeta, u značenjskom kontekstu za konsekvencu ima enigmatičan misaoni diskurs, i to samo prividno, jer primarna idejna pozicija autora daje determinisano i preneto značenje projekta u konstelaciji zamišljenog egzistencijalnog prostora realnosti.

Tako nastala skulptura – projekat kao skup mogućih značenja u planovima enigmatske i apstraktne vizuelizacije materijalne forme, na prvi pogled teško razumljivog i, u tradicionalnom kodeksu, nedefinisanog idejnog konteksta ima svoje racionalno objašnjenje u iznuđenoj plastičkoj strukturi uslovljenoj „modelima“ vajarske akcije u kojoj nastaje priželjkivana forma postupkom npr. gužvanja, sabijanja, pakovanja ili upotrebom primarne strukture metala. Takvim inovativnim zaokretom u redefiniciji suštine oblika dolazi neminovno do izraza kreativni senzibilitet umetnika identifikovan kao energija, koji je jasno manifestovan u manuelnom dodiru sa materijom. U stvaralačkom procesu manipulacije oblicima i prostorom, Marinkov utiskuje stvaralačku energiju emotivnog, intelektualnog i duhovnog naboja, oblikujući skulpturu novog plastičkog jezika u koju je snažno involviran pečat sopstvenog identiteta. Prateći taj programski obrazac, umetnička akcija na kojoj se zasniva njegov novi projekat, kao i svi prethodni, polazi od skulpture i kreativne umetnikove energije utisnute u vajarsku strukturu.

Takav pristup, kao važan princip oblikovanja, nalazi se u osnovi svakog idejnog koncepta koji on istražuje izrazito individualnim postupkom artikulacije. Energija je ono Nešto što čini mogućom transformacije i prelazak iz jednog stanja i situacije u drugo stanje i situaciju, integrišući istovremeno u metalni (ili drugi) konstrukt pojmove vremena i promene, kao važne principe njegovog obraćanja skulpturi u
kreativnom činu procesualnosti.

Izloženi konstrukcioni projekat Mladena Marinkova nazvan Svetlost, objedinjenje kosmosa, nastao je sintezom tematskog koncepta, ličnog intelektualnog i stvaralačkog kapaciteta i, pre svega, inspirativnog mentalnog tkiva Nikole Tesle, čiji je ingeniozni misaoni segment izdvojen kao moto celog projekta.

Jedan od segmenata ekspozicije sastoji se od mesinganih strelastih i napetih formi sa viskolikim završecima, fiksiranih u dijagonalnoj poziciji, u odnosu na ravan postolja, sa stabilizirajućom funkcijom. Te forme, napetim i agresivnim linearizmom koji odražava jaku tenziju koja stremi ka neodređenom Nečemu, sugerišu svojim prenetim idejnim značenjem savladavanje gravitacione sile, definišući istovremeno vibracijama nagoveštaje prostora, energije i kretanja. Mesingana, strelasta, skulptovana instalacija viskolikih završetaka, vibrira i pokreće se, stvarajući optičku iluziju kinetičke aktivnosti. Ovakvom skulptorskom vizuelnom manipulacijom umetnik zadržava suštinu materije, ali joj istovremeno daje novu i prenetu semantičku vrednost.

To novo značenje sadržano je u skulptorski transponovanoj ideji metafizičkog poimanja gravitacione sile, gde strelaste forme simbolišu vizuelni ekvivalent ovog prirodnog fenomena. Mesingane vertikale, manuelno pozicionirane pod određenim uglovima, kao da nezadrživo streme ka nedefinisanom prostoru u energičnom naponu da se odvoje od postolja na koje su fiksirane. U proširenom značenju autorovog mentalnog procesa, prevedenog na višu instancu sa čisto vizuelnog na nivo misaonog, taj idejni konstrukt označava metaforu iskonske težnje čoveka za letenjem i oslobađanjem od gravitacione sile Zemljine teže i spoznajom kosmičkog beskraja. Čovekova neprestana težnja za savladavanjem i pobedom nad ovim sveprisutnim kosmičkim fenomenom, dobila je potvrdu u njegovim višestrukim naučnim poduhvatima u poslednjim decenijama, slanjem ljudskih svemirskih posada u zemljinu orbitu i, čak višemesečnim boravkom u bestežinskom stanju, u nameri da potpuno razume i savlada ovu još uvek tajanstvenu silu prirode.

Drugi segment proširene vizuelizacije skulptorske ideje prezentovan je video materijalima u formi videoprojekta različitog, ali sa projekcijom komplementarnog semiološkog sadržaja, koji oživljavaju skulpturalnu instalaciju sa mesinganim oblicima, aktiviranjem specifične mentalne aktivnosti njihovih vizuelizovanih modela. Čine ih četiri projektovana simbola proširenih vidova pojma gravitacione energije – visak, klatno i teg.

Video-klip, sa projektovanom formom viska, prikazuje vizuelizovanu kinetičku aktivnost zanjihanih i rotirajućih viskova u različitim odnosima i prostornim pozicijama optičke, ne i realne, trodimenzionalnosti, izazvane pretapajućom  fotografskom simulacijom njihanja i rotacije. Sadržaje video projekcije dopunjuju i grafike na klatnu koje strelicom određuje smer magnetnih polova i kretanje magnetnih talasa podređenih zakonima gravitacije, zatim prikazi arhaično dizajniranih brojčanika, od kojih su neki reprodukovani u zamagljenoj i rasplinutoj sukcesivnoj formi postignutoj fotografskom manipulacijom kao metaforom nezaustavljivog proticanja vremena.

Ova značenjska konotacija prikaza projekta može se multiplikovati i drugačijim i čisto racionalnim načinom razumevanja ovog fenomena, koji je sadržan u relevantnim naučnim dokazima da se u kosmičkom četvorodimenzionalnom prostoru, odnosno prostor-vremenu, u zavisnosti od jačine izvora gravitacije, usporava i rad časovnika. Osim usporavanja toka vremena bio bi usporen i rad čovekovog srca, kao i čitav njegov metabolizam, podrazumevajući i misaone procese, jer je čovekov organizam u prirodnom dosluhu i sinhronizaciji sa gravitacionom silom.

Semantički kontekst ovog segmenta umetnikovog idejnog projekta, baziran je i na vizuelnoj interpretativnosti proširenog mentalnog koncepta da su, u toku razvoja ljudskog društva, kazaljke univerzalnog časovnika bile fokusirane na važne događaje i epohalna dostignuća genijalnih ljudi, koji su imali presudnog uticaja na civilizacijski napredak čovečanstva. Ovakav misaoni način vizuelne interpretacije autorovog pristupa u izboru forme prezentacije, dopunjen je nejasnim obrisima jedne od najmističnijih biblijskih tema prepoznate kao Tajna večera, i Leonardovim reprodukovanim crtežom Vitruvijanski čovek.

Prožimanjem dva ili više sadržaja, Marinkov ovde daje višeslojnu semiološku optiku i iluziju „višeslojne slike“, sugerišišući istovremeno filosofsko-egzistencijalnu spekulaciju da svaki čovek, u toku življenja, čini dela koja ostaju vremenski zauvek zabeležena. Idejni koncept, u korelaciji sa memorijom prošlih vekova, označava „mentalnu gravitaciju“ autora usmerenu ka dostignućima velikih svetskih umova, koji su čovečanstvu postali univerzalna intelektualna i stvaralačka inspiracija. Istovremeno, mistični obred pričešća apostola, za sve hrišćanske vernike, postaje metafora duhovne uzajamne komunikacije sa
Tvorcem u njegovom apstraktnom i metafizičkom značenju.

U tom smislu, svetski poznat Leonardov crtež nazvan Vitruvijanski čovek, koji prikazuje nagu figuru muškarca u dve pozicije, raširenih ruku i nogu omeđenih krugom i kvadratom, zasnovan je na korelaciji idealnih ljudskih proporcija. Crtež predstavlja spoj umetnosti i nauke, čoveka i prirode, i produkt je dubokog Leonardovog uverenja da su „mehanizmi ljudskog tela analogni mehanizmima u svemiru“. Vizuelni identitet čoveka kao umetničko delo univerzalnog značenja, nezavisno od estetskih vrednosti, postalo je zauvek oslobođeno zemaljske gravitacione sile i ima misiju kosmičkih i vanvremenih razmera – uspostavljanje fizičke i mentalne komunikacije čitavog čovečanstva sa mogućim životnim oblicima visoke tehnološke civilizacije. Ovaj model video manipulacije temeljno menja zemaljsko razumevanje pojma dimenzije vremena, kao čovekove konvencije smenjivanja konačnih situacija, transformacijom u viši nivo apstraktnih znacenja vanvremena i beskonačnosti kosmičkog gravitacionog prostora.

U celovit sklop vizuelno-estetskog i grafičkog prikaza na video bimu, integrisano je autorsko instrumentalno ozvučenje kompozitora Strahinje Marinkova. Pri tom, audio efekat ne stiče izraz samo iz semantike muzičke kompozicije, već uz pomoć montažnog mešanja sa vizuelnom ekspresijom instaliranog objekta, ozračenog snažnom metaforičkom, objedinjujućom i integrišućom svetlošću, čineći na taj način sintezu iz koje nastaje drugačiji smisaoni skulptorski sistem.

Svojim konceptualnim i skulptorskim konstruktom, u značenju vizuelne umetničke interpretacije univerzalnog integrativnog kosmičkog fenomena, koji je u intelektualnoj korelaciji i „duhovnoj gravitaciji“ sa izdvojenim motom Nikole Tesle, čini se da je Mladen Marinkov poželeo da pruži čoveku jedan od dekodirajućih ključeva za razumevanje novih procesa nastupajućih programa življenja.