Naravno, vešti umetnici koriste savremene tehnologije i prave umetnost koja je u harmoničnom odnosu sa prirodom. Sve ovo može biti pretpostavljena pozicija u odnosu na nekoliko tipova savremene umetničke produkcije. Mediji se prepliću, kombinacije se množe u nedogledu mogućnosti, a suštinska ideja gotovo uvek je vidljiva i jasna.

Upravo takvu ideju naš poznati vajar Mladen Marinkov sačinjava kroz moderan izraz stilizujući svoje lajt motive, motive šajke i luka. Dobro se sećamo njegovih ranijih radova na kojima su ladje sublimirane u materijalu, bezvremene. Nakon istraživanja koje se znatnije proteglo u polju prostornosti, Mladen Marinkov je ostvario napon u domenu ovih motiva, nazvan očitim nagovorom - zatezanje.

Da li je samo šajkolika forma koja stremi u svom izvijenom karakteru ta koja navodi na drugačije vidjenje istog ili naoko poznatog? Verovatno. Involviranje video rada u čitav projekat doprinelo je da Galerija Udruženja likovnih umetnika Vojvodine bude izmeštena u vizuelnom smislu, proširena u svoj svojoj kamernosti.

Ako simboličnost nametnemo kao primarnu u Marinkovljevom eskursu, onda sva tumačenja odlaze u smeru gde se gube nama poznati odnosi izmedju  gore i dole,  izmedju vode i vazduha, kretanja i mirovanja, jer, ova izdužena obličja postaju koncetrisani akumulatori energije. Napeto je, u najboljem smislu te reči.

Zašto je tako?

Kada kročite u Galeriju vaše stope nisu više pod kontrolom. Gledate na sve strane kao zapleteni u ribarskoj mreži. Unaokolo je elasticitet i napregnuta energija bandažiranog prostora. U svakom koraku, skraćenom, prisutna je volja koja nastoji da prevazidje prirodnost forme. Osim toga, postavka Mladena Marinkova se transformiše i nije ista uveče i po danu. Nije ista kada ste sami ili u grupi. Nasuprot uprtim linijama drveta nalazite se medju orudjem koje podseća na prastari način ratovanja i ekstremne sportove današnjice, istovremeno.

Svetlosno emitovanje površina i snopova upereno negde pri vrhu vršnog vijka što blago odbija plohu zida, više nego obogaćuje čitavu konstrukciju od materijala, senki i atmosfere (video rad).

Usmereni u pravcu luka koji je simbol muškog i ženskog roda, muškog kao junaštvo i odapinjanje, kome predstoji i autorovo zatezanje; ženskog kao mesečev srp, motrimo u kompleksnost postavke Mladena Marinkova, njegove volje, ovosvetske moći (po hrišćanskom tumačenju).

Dok, po budističkoj tradiciji luk je um, voljna moć, um koji odapinje strele pet čula. Dakle, autorov proces zatezanja sastoji se od skulptorskih tetiva, koje svojom snagom beleže njegov umetnički organizam i usmerenje u sazvučju trodimenzionalne vajarske polifonije.

Stanište ovih simbolikih slika ne bi bilo sigurno i zaštićeno bez gore navedene lađe-šajke. A šta tumači kažu za njih? Opet plodnost, i zamena za Sunčeva kola. Ladja je skloniteljski vid velike majke, utroba i kolevka. Takodje, označava pustolovinu i istraživanje. Stavljena u taj kontekst, dobija druge i svestranije konotacije, držeći ravnotežu luku, kroz čiji prolazak se ponovo radjamo ostavljajući staru prirodu za sobom. Kako se luk navodi krugu tako poprima njegovu simboliku koja je pokretni život i rast.

Na taj način, Mladen Marinkov dinamizuje svoje delovanje na našoj umetničkoj pozornici ogrezloj u konvencijama i politikanstvu. Obuhvatajući više sraslih disciplina, on je uspeo da zaintrigira i vozbudi mnoge mlade umetnike koje je po životnosti svakako nadmašio.