|
|
     |
| Luka Salapura: Kritika povodom izložbe "Arkanjska civilizacija" |
|
|
|
Problem izlaska iz zatvorenog kruga nastalog razvojem likovnog govora ne mora biti rešen jedino kroz mentalno iznalaženje novih formalnih pravila. Uticaj koji je afrička skulptura izvršila na modernu evropsku umetnost, naročito kroz dela Pikasa, Đakometija, opšte je poznat i sasvim je razumljivo da je njihovo obraćanje jednom novom kulturnom miljeu usledilo posle iscrpljenog, ne potpuno ali u dobroj meri svakako, sopstvenog nasleđa. Posmatrano u ovom smilu ne radi se o originalnosti autorskih tvorevina već o otkrivanju odgovarajućeg likovnog govora, primerenog prostoru i vremenu jednog umetnika i njegovog okruženja, u likovnoj tradiciji drugih naroda i kultura.
Vajar Mladen Marinkov je u ovom domenu svog opusa uradio nešto slično s tom razlikom da se on nije obraćao drugim civilizacijama i kulturama već je "zagrebao" u prošlost i korene sopstvenog naroda. Snažan uticaj zapadnoevropske civilizacije i, samim tim, kulture učinio je da slovenski prostori, kao i tradicija i kultura koja im pripada, dugo budu potisnuti na marginu interesovanja likovnih umetnika. Mladen Marinkov je to dobro osetio i upravo tu, u mitovima i legendama sopstvenog porekla, pronašao je svoj novi modus viviendi. Iako se u datom slučaju radi o teoretskoj mistifikaciji vezanoj za arheologiju (princip poznat iz raznih domena umetničkog interesovanja u najširem smislu) autoru se mora priznati da je izvršio vrlo kvalitetne pripreme i da je saglasje teoretskog i vizuelnog na visokom nivou. "Arkanjska civilizacija" koju nam, putem skulpture malog formata, otkriva ovaj umetnik dolazi iz njegovog imaginativnog dela pobuđenog upravo svešću o poreklu što, već samo po sebi, budi i u posmatraču potrebu da posveti veću pažnju ovim delima. Bronza, materijal koji je Mladen Marinkov koristio za krajnju verifikaciju svojih zamisli, prosto se nameće kao jedini mogući ne samo likovni aspekt već i kao sredtvo koje će ubedljivo podržati teorijski prilog i doneti celokupnom angažmanu dovoljno ubedljivosti. Pronađena arkanjska škrinja-kovčeg je, kako kaže autor, izvučena na svetlo dana sa dna Dunava i o "njenom bogatom sadržaju, kao i o arkanjskom narodu biće još mnogo reči. Proučavanje sadržaja bronzanog kovčega tek je započeto." Luka Salapura, likovni kritičar |
© 2007. Mladen Marinkov. Sva prava zadržana.
CMS Web Design - Luka Salapura.