|
Mile Ignjatović "Gravitacija 33", Novi Sad - Ljubljana |
|
Uveren sam da je ceo kosmos objedinjen, kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuća, ono nas večno privlači, ja osećam njegovu moć i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je održava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kad hoću da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to SVETLOST, a kad pokušam da ga shvatim duhovno, onda je to LEPOTA i SAMILOST. Onaj ko nosi u sebi tu veru oseća se snažan, rad mu čini radost, jer se sam oseća jednim tonom u sveopštoj harmoniji.
Nikola Tesla |
|
Nastavak teksta...
|
|
|
Neposredno opažanje, kao uslovno saznavanje motiva Dunava i šajki, koji ga zanimaju i kojima je, donekle, poreklom, određen, MLADEN MARINKOV semantički zatamnjuje, preobraća/pretvara u značenjsku enigmu kao aktivni kontekst iznenađenja. Time se sentimentalno-nostalgična značenja, kao posledica prepoznatog povoda, kao sećanja na neposredno poreklo i san o konkretnom ambijentu predala/pejzaža, preobražava u neizvesnost pretpostavki. Nastaje sistem uslovnih plastičkih spekulacija o mogućoj izmeni konvencije smisla vode i plovila, vode i zemlje/obale, vode i neba kao, pre nametnutih nego izazvanih, više već postojećih (oduvek) nego usputnih zamena smisla NEČEGA. Shvata ga i kao bezgranični prostor dole (stvarnog) i prostor gore (neizvesnog), ali prvenstveno kao pretrpostavku o upoznatosti sebe u streotipnosti stvarnosnog i sebe koje lebdi podjednako u stvarnosti i iznad nje i, ponajpre, u mogućnostima nerazaznavanja. Namerno izazvano pomeranje značenja od opšteg ka sopstvenom, od prepoznatog ka nepoznatom, možda, tek naslućenom, zasniva se na očekivanom principu univerzalnog odnosa horizontalnog kao opštosti horizontale i vertikalnog kao principa toka vertikale. |
|
Nastavak teksta...
|
|
|
mr Danilo Vuksanović: Oduzimanje suvišnog (o najnovijoj izložbi Mladena Marinkova - Zatezanje) |
|
Uvrežena je misao da snaga asocijacije umnogome zavisi od naše povezanosti sa prirodom. Zato umetnici svesno i nesvesno, koriste njene zakonitosti svojim osećajem i idejom. Mnoga dela savremene umetnosti karakterom prate prirodno i spontano u izrazu, čineći otklon spram raznorodnih preterivanja i priča u umetničkom dejstvovanju. |
|
Nastavak teksta...
|
|
|
Miloš Arsić: Enigmatičnost značenja u mnoštvu pozicija skulpture |
|
Skulpture Mladena Marinkova, nastale tokom nekoliko poslednjih godina, predstavljaju proces traženja i objašnjavanja njihove prostorne i značenjske pozicije egzistencije. One su rezultat karakterističnog formiranja posebnog plastičkog sopstva koje se već nalazi u sistemu oblikovanja shvaćenog kao označavanja apstraktnog u smislu reaktuelizovane "apstrakcije značenja". Opredeljenje za još jedan vid revizije, predstavlja kreativnu proveru plastičkih sistema u formiranju (parasistema) diskursa skulpture koji uslovljavaju nastanak vajarske celine kao nezavisne forme izvan tradicionalnih postulata formalnih oblika skulpture. |
|
Nastavak teksta...
|
|
|
Sava Stepanov: Izložba u ambasadi SR Jugoslavije (Budimpešta, Mađarska) |
|
Skulptura Mladena Marinkova danas je bitna činjenica savremene jugoslovenske vajarske umetnosti. Njegov stvaralački razvoj začet prvim postakademijskim ostvarenjima iz ranih sedamdesetih godina, tekao je dinamičnim tokovima istraživanja života forme i njenih značenja. Tokom tog razvoja ovaj umetnik je stalno insistirao na konstituisanju primarnost i i harmonizaciji sudbinskog odnosa skulpture materijal-masa-prostor. Bilo da se radilo o figuraciji ili apstrakciji, Marinkov je večito insistirao na punom plastičkom obliku, na autentičnoj logici formalnog sklopa ali i na svojevrsnoj plastičkoj, sadržinskoj i emocionalnoj energiji njegovih vajarskih izdelaka. |
|
Nastavak teksta...
|
|
|
<< < 1 2 3 > >>
|
| Results 1 - 5 of 13 |
